Šta je gojaznost - kakve rizike nosi i kako ih sprečiti

Povišena telesna težina je faktor rizika za nastanak mnogih bolesti i stanja od kijih su najčešća: Hipertenzija, Insulinska rezistencija, Diabetes melitus, Kardio-vaskularne bolesti (Akutni infarkt miokarda, Šlog...) a ova oboljenja su vodeći uzroci smrti - kako u svetu tako i u našoj zemlji.

Gojaznost se definiše kao prekomerno uvećanje masnih nalsaga i jedan je od promeljivih faktora rizika na koji je moguće uticati i koje je moguće kontrolisati. Gojaznost može biti I, II i III stepena (u odnosu na procenjenu vrednost BMI-bodi mas indeksa)

Postoje tipovi gojaznosti:
- generalozivani tip gojaznosti (vrednosti BMI iznad 30)
– abdominalni tip gojaznosti (obim struka za žene >80cm a za muškarce > ili jednako 94cm)

Abdominalna gojaznost je posebno povezana sa rizikom od KVB (kardiovaskularnih bolesti) tako što direktno utiče na nastanak metaboličkog sindroma koji doprinosti insulinskoj rezistenciji koja prethodi Dijabetes melitusu, Hipertenziji i Dislipidemiji. Nije teško zaključiti da je veoma važno da se svakoj odrasloj osobi redovno, u ordinaciji izabranog lekara, izmeri vrednost telesne težine i visine, proceni vrednost BMI i meri obim struka (posebno muškarcima starijim od 45 a ženama starijim od 55 godina). Ukoliko izmerena vrednost obima struka i/ili procenjena vrednost BMI bude iznad predviđene, potrebni je uz konsultaciju sa izabranim lekarom primeniti odgovarajući higijensko-dijetetski režim (korigovati ishranu) i praktikovati adekvatni fizičku aktivnost primerenu starosnoj dobi i zdravstevnom stanju pacijenta.

U korigovanju ishrane potrebno je individualno proceniti i preporučiti određeni tip dijete - što će uraditi izabrani lekar. Najčešće se preporučuje mediteranski tip ishrane. Za sve pacijente je posebno važno smanjiti unos soli, namirnica sa belim šećerom, smanjiti unos testa i masti, a povećati unos žitarica u celom zrnu, ribe, nemasnih mlečnih proizvoda, svežeg voća i povrća, izbegavati pečenu i prženu hranu i jesti više manjih obroka od barenog mesa ili povrća. Izuzetno je važno povećati unos negazirane vode ili nezaslađenih čajeva.

Fizička aktivnost koja se najčešće preporučuje je po tipu svakodnevne šetnje u trajanju od 30-45 minuta, odnosno 3-5 pređenih kilometara dnevno, naravno ukoliko tu vrstu fizičke aktvnosti odobri izabrani lekar.

Primenom ovih preporučenih mera zdrave ishrane i fizičke aktivnosti značajno se smanjuje broj gojaznih osoba, a tako i obolelih od Dijabetesa, Hipertenzije, infarkta ili šloga što smanjuje broj smrtnih slučajeva vezanih za ove bolesti i stanja.

ZDRAVA ISHRANA I SVAKODNEVNA FIZIČKA AKTIVNOST SU KLJUČ ZDRAVLJA!!!!

Literatura:
- Nacionalni vodič za lekare u primarnoj zdravstvenoj zaštiti-Prevencija KVB,novembar 2005.
- Nacionalni vodič za lekara u primarnoj zdravstevnoj zaštiti - Gojaznost, novembar 2004.
- Učestalost metaboličkog sindroma kod osoba sa abdominalnom gojaznošću i njegova povezanost sa kardiovaskularnim oboljenjima, grupa autora, Scripta medica 2007, 38(1), 19-23 UDC 616.25:616.1