Adresa: Požarevac, Jovana Šerbanovića 10-12
Načelnik službe: dr Zlatan Nikontović
Telefon: 012194
Glavna sestra: vms Vesna Todorović
U službi radi: 13 lekara, 24 medicinska tehničara i 11 vozača


Info o službi:

Služba organizaciono pripada primarnoj zdravstvenoj zaštiti, locirana je u domu zdravlja. Rad se odvija smenski, u pet ekipa. Radom ekipe rukovodi šef smene, lekar. U svakoj smeni je dva lekara koji obavljaju ambulantni, dispečerski i terenski rad, tri medicinske sestre/tehničara i dva vozača. Smenski rad se odvija po sledećem rasporedu za jednu smenu: dnevna smena od 7 do 19 sati, prekid od 24 sata do noćne smene koja traje od 19 do 7 časova ujutro, zatim pauza od 72 sata što je identično radu svih službi HMP u Republici Srbiji.

Pri službi je formiran punkt Kostolac u kome poslove obavljaju jedan lekar,jedna medicinska sestra/tehničar i jedan vozač. Služba obavlja rad na više radnih mesta:

- ambulantno, za pregled i zbrinjavanje hitnih stanja prvog, drugog i trećeg reda hitnosti, nakon trijaže;
- terenski, na javnim mestima, u stanu bolesnika, saobraćajnicama i svim drugim mestima radi zbrinjavanja stanja koja neposredno i posredno ugrožavaju zdravlje i život obolelog/povređenog a nakon prethodne trijaže;
- dispečerski rad-prijem i trijaža telefonskih poziva prema stepenu hitnosti, i/ili davanje saveta obolelom/povređenom ili članovima rodbine za primenu definitivne ili privremene samo/pomoći do dolaska službe HMP;
- obezbeđenje javnih, sportskih, kulturnih i drugih zbivanja na teritoriji grada po zahtevu organizatora, kada se vanredno angažuje još jedna operativna ekipa: lekar, medicinska sestra/tehničar i vozač;
- sanitetski transport sa i bez medicinske pratnje po nalogu lekara iz drugih službi Doma zdravlja,kao i sanitetski transport sa i bez medicinske pratnje po odobrenju RFZO.

Ambulantni rad se odvija u dve ordinacije i jednoj prostoriji za intervencije (opservaciju pacijenata, primenu intravenske terapije, previjanje rana i reanimaciju). Godišnje se obavi oko 20 000 ambulantnih pregleda i znatno veći broj terapijsko-dijagnostičkih procedura. Služba je opremljena sa pet vozila: reanimobila sa kompletnom reanimacionom, imobilizacionom i priručno dijagnostičkom opremom Terenskih intervencija-pregleda na godišnjem nivou je u proseku od 7000 do 7500 s tedencijom porasta. Poluprečnik najudaljenije tačke teritorije grada koju ova služba pokriva je na 55 kilometara udaljenosti. U cilju poboljšanja kvaliteta rada i efikasnijeg delovanja SHMP, izdvajamo nekoliko korisnih saveta za sve posetioce naše internet stranice i molimo ih da se rukovode istim, kako bi, ne samo ova služba HMP već i sve druge postojeće u Republici Srbiji pružile pravovremenu pomoć obolelima/povređenima kojima je takva pomoć najpotrebnija. Za svaki neopravdani poziv koji rezultira izlazkom ekipe HMP, upravljaćemo se cenovnikom koji je objavljen u Nomenklaturi zdravstvenih usluga primarne zdravstvene zaštite od strane Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

TRIJAŽA U SHMP

Kada pozovete broj hitne pomoći (194), javiće Vam se dežurni lekar ili medicinska sestra/tehničar. Potrebno je da smireno i razgovetno kažete o čemu se radi i zašto zovete. Pratite striktno uputstva lekara i imajte poverenja u lekara jer su to profesionalci koji dnevno odgovore na veliki broj poziva. Fokusirajte svoje izlaganje na najbitnije stvari, nikada ne prekidajte vezu pre nego što lekar potvrdi podatke!

U zavisnosti od problema koji ste prijavili, bilo da se odnosi na Vas ili zovete u ime trećeg lica, lekar procenjuje o kom se STEPENU HITNOSTI radi, odnosno vrši se trijaža poziva. Postoje striktna upustva, kriterijumi i preporuke po kojima se vrši ovo određivanje. Ono je neophodno da bi se svim osobama pružila adekvatna i pravovremena pomoć, jer u jednom trenutku može biti više poziva.

PRVI red hitnosti -stanja koja neposredno ugrožavaju život

DRUGI red hitnosti -stanja koja mogu ugroziti život ukoliko se u razumnom (kratkom) vremenskom periodu ne izvrši medicinska procedura

TREĆI red hitnosti -stanja koja ne ugrožavaju život, ali mogu pogoršati postojeće stanje

ČETVRTI red hitnosti -stanja kod hroničnih bolesti sa predvidivom dinamikom

Nakon trijaže poziva na redove hitnosti ekipa izlazi na teren. Do dolaska ekipe potrebno je postupiti po uputstvima koje ste dobili od lekara na prijemu poziva. Ukoliko dođe do promene stanja pacijenta, pozovite još jednom. Imajte strpljenja, jer brzina dolaska ekipe zavisi od nepredvidivih faktora (vremenski uslovi, gustina saobraćaja, ispravnost lifta u zgradi i sl.).

Obim zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u SHMP Dom zdravlja Požarevac

Služba za hitnu medicinsku pomoć (u daljem tekstu SHMP) je organizaciona jedinica Doma zdravlja Požarevac u kojoj se obavlja hitna medicinska pomoć i sanitetski prevoz akutno obolelih i povređenih do najbliže zdravstvene ustanove višeg nivoa na teritoriji grada (u ovom slučaju Opšta bolnica Požarevac).

Šta se podrazumeva pod terminima "hitna medicinska pomoć" i "neophodna zdravstvena zaštita"?

Hitna medicinska pomoć jeste neposredna - trenutna medicinska pomoć koja se pruža da bi se izbeglo dovođenje osiguranog lica u životnu opasnost, odnosno nepopravljivo ili ozbiljno slabljenje ili oštećenje njegovog zdravlja ili smrt. Pod hitnom medicinskom pomoći smatra se i medicinska pomoć koja se pruži u toku od 12 sati od momenta prijema osiguranog lica da bi se izbegao očekivani nastanak hitnog medicinskog stanja.

Neophodna zdravstvena zaštita obuhvata zdravstvenu zaštitu koja je odgovarajuća, odnosno potrebna za dijagnostiku, odnosno lečenje bolesti ili povreda osiguranog lica, koja je u skladu sa standardima dobre medicinske prakse u zemlji i koja nije pružena, na zahtev osiguranog lica ili zdravstvenog radnika, radi stavljanja osiguranog lica u povoljniji položaj u odnosu na druga osigurana lica, odnosno radi sticanja posebnih koristi za zdravstvenu ustanovu, privatnu praksu ili zdravstvenog radnika.

Da li je svim osiguranicima koji se jave Službi za hitnu medicinsku pomoć zaista potrebna hitna medicinska pomoć?

Naravno da ne. Prema statistici, tek svaki osmi do deseti osiguranik ima stanje ili povredu koja zahteva hitnu medicinsku pomoć. Ostali osiguranici dolaze zbog tzv. neophodne zdravstvene zaštite, koju po pravilu treba da ostvare kod svog izabranog lekara. Da bi sistem prepoznavanja hitnih stanja bio efikasan i u trenucima kada se veći broj osiguranika istovremeno javi službi hitne pomoći, medicinska doktrina nalaže primenu tzv. trijaže. Proces trijaže sprovodi se kontinuirano na prijemu poziva, na terenu i u ambulanti SHMP. Više o ovome pročitajte u člancima: Kada pozvati 194 i Redovi hitnosti.

Ko odlučuje o tome da li je osiguraniku potrebna hitna ili neophodna medicinska pomoć? Hitnu i neophodnu zdravstvenu zaštitu u postupku ostvarivanja prava osiguranih lica iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrđuje stručno-medicinski organi u postupku ostvarivanja prava. To je u prvom, u prvom redu,izabrani lekar, odnosno lekar koji pruža hitnu i neophodnu medicinsku pomoć, a zatim i prvostepena i drugostepena Komisija Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Potrebno je pojasniti da sam dolazak u SHMP ne može biti dokaz da se kod osiguranika radi o hitnom medicinskom stanju. To se utvrđuje prvo kroz proz proces trijaže (koji se posebno značajno aktivira u periodima iznenadnih gužvi u večernjim satima),a zatim kroz detaljan ili ciljani medicinski pregled. Iako u nazivu službe stoji termin - hitna pomoć, to svakako ne označava da se pomoć hitno pruža svima koji se zateknu u SHMP bez obzira na razlog dolaska, već označava da će osiguranicima sa hitnim medicinskim stanjem pomoć biti pružena odmah bez odlaganja.Da bi se takav cilj ostvario,neophodna je dobra saradnja osiguranika sa osobljem i uzajamno poverenje,poštovanje kućnog reda ustanove i praćenje uputstava odgovornih lica.

Kada osiguranik plaća troškove zdravstvene zaštite u punom iznosu?

Osigurano lice snosi troškove pružanja hitne medicinske pomoći i nastale troškove pregleda i prevoza sanitetskim kolima u slučaju neopravdanog zahteva za ukazivanje hitne medicinske pomoći. Osiguranim licima u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja ne obezbeđuje se zdravstvena zaštita koja obuhvata zdravstvenu zaštitu koja je povezana sa lečenjem akutnog pijanstva.

Na koje usluge osiguranik ima pravo u hitnim medicinskim stanjima?

U hitnim medicinskim stanjima sadržaj zdravstvene zaštite čine:

Na mestu povređivanja i razboljevanja:

Prva pomoć
Lekarski pregled
Medicinska dijagnostika i intervencija sa primenom odgovarajuće terapije i terapijskih procedura
Sanitetski prevoz

U zdravstvenoj ustanovi:

Prva pomoć
Lekarski pregled
Medicinska dijagnostika i intervencija sa primenom odgovarajuće terapije i opservacije
Sanitetski prevoz



ZAHVALJUJEMO NA SARADNJI I POVERENJU!
Služba za hitnu medicinsku pomoć Doma zdravlja Požarevac