Инфо о служби:

Служба организационо припада примарној здравственој заштити, лоцирана је у дому здравља. Рад се одвија сменски, у пет екипа. Радом екипе руководи шеф смене, лекар. У свакој смени је два лекара који обављају амбулантни, диспечерски и теренски рад, три медицинске сестре/техничара и два возача. Сменски рад се одвија по следећем распореду за једну смену: дневна смена од 7 до 19 сати, прекид од 24 сата до ноћне смене која траје од 19 до 7 часова ујутро, затим пауза од 72 сата што је идентично раду свих служби ХМП у Републици Србији.

При служби је формиран пункт Костолац у коме послове обављају један лекар,једна медицинска сестра/техничар и један возач. Служба обавља рад на више радних места:

- амбулантно, за преглед и збрињавање хитних стања првог, другог и трећег реда хитности, након тријаже;
- теренски, на јавним местима, у стану болесника, саобраћајницама и свим другим местима ради збрињавања стања која непосредно и посредно угрожавају здравље и живот оболелог/повређеног а након претходне тријаже;
- диспечерски рад-пријем и тријажа телефонских позива према степену хитности, и/или давање савета оболелом/повређеном или члановима родбине за примену дефинитивне или привремене само/помоћи до доласка службе ХМП;
- обезбеђење јавних, спортских, културних и других збивања на територији града по захтеву организатора, када се ванредно ангажује још једна оперативна екипа: лекар, медицинска сестра/техничар и возач;
- санитетски транспорт са и без медицинске пратње по налогу лекара из других служби Дома здравља,као и санитетски транспорт са и без медицинске пратње по одобрењу РФЗО.

Амбулантни рад се одвија у две ординације и једној просторији за интервенције (опсервацију пацијената, примену интравенске терапије, превијање рана и реанимацију). Годишње се обави око 20 000 амбулантних прегледа и знатно већи број терапијско-дијагностичких процедура. Служба је опремљена са пет возила: реанимобила са комплетном реанимационом, имобилизационом и приручно дијагностичком опремом Теренских интервенција-прегледа на годишњем нивоу је у просеку од 7000 до 7500 с теденцијом пораста. Полупречник најудаљеније тачке територије града коју ова служба покрива је на 55 километара удаљености. У циљу побољшања квалитета рада и ефикаснијег деловања СХМП, издвајамо неколико корисних савета за све посетиоце наше интернет странице и молимо их да се руководе истим, како би, не само ова служба ХМП већ и све друге постојеће у Републици Србији пружиле правовремену помоћ оболелима/повређенима којима је таква помоћ најпотребнија. За сваки неоправдани позив који резултира излазком екипе ХМП, управљаћемо се ценовником који је објављен у Номенклатури здравствених услуга примарне здравствене заштите од стране Министарства здравља и Републичког фонда за здравствено осигурање.

ТРИЈАЖА У СХМП

Када позовете број хитне помоћи (194), јавиће Вам се дежурни лекар или медицинска сестра/техничар. Потребно је да смирено и разговетно кажете о чему се ради и зашто зовете. Пратите стриктно упутства лекара и имајте поверења у лекара јер су то професионалци који дневно одговоре на велики број позива. Фокусирајте своје излагање на најбитније ствари, никада не прекидајте везу пре него што лекар потврди податке!

У зависности од проблема који сте пријавили, било да се односи на Вас или зовете у име трећег лица, лекар процењује о ком се СТЕПЕНУ ХИТНОСТИ ради, односно врши се тријажа позива. Постоје стриктна упуства, критеријуми и препоруке по којима се врши ово одређивање. Оно је неопходно да би се свим особама пружила адекватна и правовремена помоћ, јер у једном тренутку може бити више позива.

ПРВИ ред хитности -стања која непосредно угрожавају живот

ДРУГИ ред хитности -стања која могу угрозити живот уколико се у разумном (кратком) временском периоду не изврши медицинска процедура

ТРЕЋИ ред хитности -стања која не угрожавају живот, али могу погоршати постојеће стање

ЧЕТВРТИ ред хитности -стања код хроничних болести са предвидивом динамиком

Након тријаже позива на редове хитности екипа излази на терен. До доласка екипе потребно је поступити по упутствима које сте добили од лекара на пријему позива. Уколико дође до промене стања пацијента, позовите још једном. Имајте стрпљења, јер брзина доласка екипе зависи од непредвидивих фактора (временски услови, густина саобраћаја, исправност лифта у згради и сл.).

Обим здравствене заштите из обавезног здравственог осигурања у СХМП Дом здравља Пожаревац

Служба за хитну медицинску помоћ (у даљем тексту СХМП) је организациона јединица Дома здравља Пожаревац у којој се обавља хитна медицинска помоћ и санитетски превоз акутно оболелих и повређених до најближе здравствене установе вишег нивоа на територији града (у овом случају Општа болница Пожаревац).

Шта се подразумева под терминима "хитна медицинска помоћ" и "неопходна здравствена заштита"?

Хитна медицинска помоћ јесте непосредна - тренутна медицинска помоћ која се пружа да би се избегло довођење осигураног лица у животну опасност, односно непоправљиво или озбиљно слабљење или оштећење његовог здравља или смрт. Под хитном медицинском помоћи сматра се и медицинска помоћ која се пружи у току од 12 сати од момента пријема осигураног лица да би се избегао очекивани настанак хитног медицинског стања.

Неопходна здравствена заштита обухвата здравствену заштиту која је одговарајућа, односно потребна за дијагностику, односно лечење болести или повреда осигураног лица, која је у складу са стандардима добре медицинске праксе у земљи и која није пружена, на захтев осигураног лица или здравственог радника, ради стављања осигураног лица у повољнији положај у односу на друга осигурана лица, односно ради стицања посебних користи за здравствену установу, приватну праксу или здравственог радника.

Да ли је свим осигураницима који се јаве Служби за хитну медицинску помоћ заиста потребна хитна медицинска помоћ?

Наравно да не. Према статистици, тек сваки осми до десети осигураник има стање или повреду која захтева хитну медицинску помоћ. Остали осигураници долазе због тзв. неопходне здравствене заштите, коју по правилу треба да остваре код свог изабраног лекара. Да би систем препознавања хитних стања био ефикасан и у тренуцима када се већи број осигураника истовремено јави служби хитне помоћи, медицинска доктрина налаже примену тзв. тријаже. Процес тријаже спроводи се континуирано на пријему позива, на терену и у амбуланти СХМП. Више о овоме прочитајте у чланцима: Када позвати 194 и Редови хитности.

Ко одлучује о томе да ли је осигуранику потребна хитна или неопходна медицинска помоћ? Хитну и неопходну здравствену заштиту у поступку остваривања права осигураних лица из обавезног здравственог осигурања утврђује стручно-медицински органи у поступку остваривања права. То је у првом, у првом реду,изабрани лекар, односно лекар који пружа хитну и неопходну медицинску помоћ, а затим и првостепена и другостепена Комисија Републичког фонда за здравствено осигурање. Потребно је појаснити да сам долазак у СХМП не може бити доказ да се код осигураника ради о хитном медицинском стању. То се утврђује прво кроз проз процес тријаже (који се посебно значајно активира у периодима изненадних гужви у вечерњим сатима),а затим кроз детаљан или циљани медицински преглед. Иако у називу службе стоји термин - хитна помоћ, то свакако не означава да се помоћ хитно пружа свима који се затекну у СХМП без обзира на разлог доласка, већ означава да ће осигураницима са хитним медицинским стањем помоћ бити пружена одмах без одлагања.Да би се такав циљ остварио,неопходна је добра сарадња осигураника са особљем и узајамно поверење,поштовање кућног реда установе и праћење упутстава одговорних лица.

Када осигураник плаћа трошкове здравствене заштите у пуном износу?

Осигурано лице сноси трошкове пружања хитне медицинске помоћи и настале трошкове прегледа и превоза санитетским колима у случају неоправданог захтева за указивање хитне медицинске помоћи. Осигураним лицима у оквиру обавезног здравственог осигурања не обезбеђује се здравствена заштита која обухвата здравствену заштиту која је повезана са лечењем акутног пијанства.

На које услуге осигураник има право у хитним медицинским стањима?

У хитним медицинским стањима садржај здравствене заштите чине:

На месту повређивања и разбољевања:

Прва помоћ
Лекарски преглед
Медицинска дијагностика и интервенција са применом одговарајуће терапије и терапијских процедура
Санитетски превоз

У здравственој установи:

Прва помоћ
Лекарски преглед
Медицинска дијагностика и интервенција са применом одговарајуће терапије и опсервације
Санитетски превоз



ЗАХВАЉУЈЕМО НА САРАДЊИ И ПОВЕРЕЊУ!
Служба за хитну медицинску помоћ Дома здравља Пожаревац